Pročitajte naše vesti

snezana

10. Dec. 2016. Krenimo od sebe – svaki put kad uzmemo plastičnu kesu u prodavnici, već smo zagadili okolinu

Nakon što smo od naše sagovornice Snežane Sremac, magistra hemije, dobili odgovore na većinu pitanja koja se tiču zagađenosti vode, vazduha i tla u Srbiji, pitali smo je i kako bi ona iz ugla stručnjaka rešila pitanje divljih deponija, koja od rešenja su moguća za promenu svesti ljudi o očuvanju životne sredine, ali i koji su noviteti u oblasti zaštite životne sredine koji doprinose njenom očuvanju.

1. Koliko vremena je potrebno da se plastična ili staklena ambalaža razgradi u prirodi?

Da li se ikada zapitamo šta se dešava sa ambalažom kada iskoristimo njen sadržaj? Ona u najvećem broju slučajeva završava kao otpad. Svaki stanovnik dnevno napravi do dva kilograma otpada pa je imperativ njegovo odlaganje, kad god je to moguće, u kontejnere za selekciju otpada. Ili najmanje što možemo, a to je ne da ne bacamo otpad izvan kontejnera.

Neke vrste otpada (PET boce, plastične kese ili limenke) se jako dugo razlažu u prirodi, a moguće je reciklirati ih. Jedna staklena flaša može 100 % da se reciklira dok joj je za razgradnju u prirodi potrebno oko 4000 godina! Najtanja plastična kesa se na zemlji razlaže nekoliko stotina godina, a one deblje i do hiljadu godina.

Reciklažom jedne plastične boce uštedi se energija dovoljna za šestočasovni rad sijalice od 60 W.

Reciklažom se štede sirovine i energija i smanjuje zagađenje vazduha.

2. Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se promenila svest ljudi po pitanju očuvanja životne sredine?

Ekološka svest u našoj zemlji je na poražavajućem niskom nivou. Svaki put kada uzmemo plastičnu kesu u prodavnici, ili „upalimo“ naš automobil, mi zagađujemo životnu sredinu. Formiranje ekološke kulture nije nimalo lak zadatak, a traži se adekvatan način na koji bi se svest o problemima ekologije podigla na viši nivo.

Mislim da je potrebno da svako krene od sebe. Za početak je dovoljno da i najmanji komad smeća bacimo u kantu za đubre ili kontejner, jer otpacima je tamo i mesto. Ukoliko imamo mogućnost selektivnog odlaganja otpada, onda smo sigurno preskočili još deset stepenika u podizanju ekološke svesti. To je ono što mi kao pojedinci možemo da uradimo za našu planetu, tj. za nas i našu decu.

3. Kako biste vi rešili pitanje divljih deponija u Srbiji?

Većina deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline, a zauzima sve veće prirodne površine. Problem divljih deponija je teško rešiv i svakako je potrebno uložiti dosta napora da se ovaj problem smanji. Pogled u kantu za smeće u svojoj kući može biti prvi korak. Koliko je sadržaj naše kante za smeće zaista biorazgradiv, a koliko u njoj ima materija koje mogu da se recikliraju je pitanje koje treba da postavi svako od nas.

Veliki broj divljih deponija nalazi se u nenaseljenim i neosvetljenim delovima, uz vodotokove i kao takve predstavljaju opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ključ za uspešno rešavanje ovog problema je podizanje javne svesti o problemu divljih deponija i njegovim posledicama. Tu su, takođe, programi kontrole ilegalnog odlaganja koji uključuju kombinaciju javnog obrazovanja, učešća građana kroz različite akcije, web portali i slično.

4. Kako smanjiti korišćenje fosilinih goriva u proizvodnji električne energije?

Toplotna i električna energija se najvećim delom dobijaju iz neobnovljivih izvora energije (ugalj, nafta i derivati nafte, prirodni gas). Pored problema sa količinom, ovi izvori energije predstavljaju uzrok globalnog zagrevanja, zbog emisije ugljen-dioksida, sumpornih i azotnih jedinjenja. Sa druge strane obnovljivi izvori energije koji se nalaze u prirodi obnavljaju se. Tu spadaju: energija malih vodotokova, energija vetra, sunčeva energija, geotermalna energija.

Smanjenje korišćenja fosilinih goriva u proizvodnji električne energije zamenom sa obnovljivim izvorima energije je jedan neophodnih koraka kako bismo pomogli našoj planeti.

5. Upoznajte nas sa novitetima u oblasti zaštite životne sredine koji doprinose njenom očuvanju (ukoliko postoje)? 

Generalno gledano noviteti iz ove oblasti se svode na: korisno i efikasno rešavanje smanjivanja već ogromnih količina otpada, smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene baste, tehnološki napredak sistema za prečišćavanje vazduha, voda, zemljišta i razvoj građanske ekološke svesti, menjanje naših navika i usvajanje novih. Kako bih približila napred navedeno navešću nekoliko interesantnih primera:

  • U Francuskoj se skoro sva otpadna voda prečisti pre nego što završi u rekama, a Srbija prečišćava manje od deset procenata zagađene vode. Za izlivanje otpada direktno u reke EU svojim članicama naplaćuje kazne, a novac uzet na ovaj način se vraća u ekološke projekte i pomaže zaštiti prirode. Dokaz za to je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda Čepel u Budimpešti. Pored klasične denitrifikacije i defosforizacije otpadne vode, ovde se vrši dodatno tretiranje radi uklanjanja teških metala i hemikalija koji su najveći problem u otpadnim vodama. Ovako prečišćena voda se ponovo vraća u Dunav i ne ugrožava ekosistem.
  • U Beču se na otpad ne gleda kao na nešto što je neupotrebljivo. Tamo ne postoje deponije. Jedan deo otpada u Beču se reciklira, a drugi deo spaljuje u spalionicama otpada. Od otpada koji se spaljuje dobija se toplotna i električna energija za pojedine delove grada. Jedna od spalionica nalazi se u samom Beču, okružena je zgradama i predstavlja pravu turističku atrakciju, što ukazuje da ne proizvodi negativne efekte po životnu sredinu.
  • Sat za našu planetu je akcija koju svake godine organizuje Svetski fond za prirodu (Earth Hour). Tako je bilo i ove godine, te su 19. marta 2016. godine u 20.30, u domovima, školama i poslovnim zgradama, na znamenitim građevinama i spomenicima širom planete, bila isključena svetla na jedan sat – „Sat za našu planetu“. Ovo je globalna kampanja u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju poruku da je moguće nešto preduzeti po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena i da je pre svega moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i svih nas koji na njoj živimo.
  • Lideri svetske klimatske politike i najveća tržišta automobila sve više propagiraju električnu motorizaciju, pa se automobili s pogonom na struju često reklamiraju kao obećavajući odgovor na klimatske promene, zagađenja vazduha i povećanje energetske bezbednosti. Privlačnost električnih automobila je u tome što će se u potpunosti okrenuti obnovljivim izvorima energije, pa ih sa razlogom nazivaju i “zeleni automobili” i vozila “s nultom emisijom gasova”.
  • U cilju poboljšanja kvaliteta vazduha u pojedinim evropskim gradovima poput Londona postoje određeni delovi grada u kojima je limitiran saobraćaj. Ti delovi gradova su takozvani “Low Emission Zone” i “Ultra Low Emission Zone”.
Više
snezana

08. Dec. 2016. Srbija treća u Evropi po zagađenosti vazduha

Snežana Sremac, magistar hemijskih nauka na odseku za zaštitu životne sredine, Beogradski univerzitet
Pitali smo stručnjake

Ovo je zemlja za nas. Ne mirim se sa činjenicom da uništavamo zemlju koja je naša. Zašto je zagađujemo? Podsetimo se činjenice da jedna staklena flaša može 100 % da se reciklira, dok joj je za razgradnju u prirodi potrebno 4000 godina. Zašto su plastične kese na drveću i dalje naš zaštitni znak? Zašto ne možemo da budemo barem malo više ekološki osvešćeni? Za početak hajde da krene svako od sebe. Ne bacajmo ni najmanji otpadak izvan kante za smeće ili kontejnera, jer otpacima je tamo mesto. Ne prljaj. Nemaš izgovor!

U razgovoru za sajt UG Fondacije, magistar hemije Snežana Sremac, daje odgovore na većinu pitanja koja se tiču iskorišćavanja prirodnih resursa, kao i čovekovog pogubnog uticaja na životnu sredinu.

“U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji sada ugrožavaju kvalitet života.”, kaže Snežana i iznosi zabrinjavajuće podatke o zagađenosti planete, kao i koliko se to odražava na Srbiju i naše okruženje.

1. Koji je procenat zagađenosti vazduha u Srbiji? Koji grad/mesto po statistici je najzagađeniji?

Srbija je podeljena, kada pričamo o zagađenosti vazduha. Najzagađeniji vazduh je u Boru (zbog emisija gasova koji nastaju u topionici). Pored Bora nisu pošteđeni ni Smederevo, Beograd, Pančevo, Valjevo i Užice (naročito u sezoni grejanja i periodima bez vetra i bez padavina). Sa druge strane Novi Sad i Niš mogu da ponesu titulu gradova sa nezagađenim vazduhom. Uopšteno gledano zagađen vazduh truje dve trećine stanovništva Srbije koji živi u gradu. Izvan gradova vazduh je znatno čistiji i tamo dve trećine stanovništva udiše vazduh čiji kvalitet ne treba menjati.

2. Kakav je odnos ukupnog zagađenja u Srbiji i Evropi? Na kom je mestu Srbija po zagađenosti vode/vazduha/zemljišta?

5. jun se obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine. Srbija ga je i ove godine dočekala sa više od tri hiljade divljih deponija, zagađenim rekama i vazduhom. Prema istraživanjima Srbija se nalazi na trećem mestu u Evropi po zagađenosti vazduha, a situacija nije ništa bolja ni kada govorimo o vodama i zemljištu.

3. Koliki je uticaj elektronskog otpada na zagađenost tla i voda u Srbiji?

Termin elektronski otpad podrazumeva odbačene uređaje koji sadrže komponente koje se napajaju električnom energijom. Da bi se elektronski uređaji današnjice napravili potrebno je više od 1000 različitih vrsta materijala. Mnogi od njih su otrovni (rastvarači; PVC; teški metali- olovo, živa, arsen, kadmijum i hrom; plastika i gasovi) i štetni po ljudsko zdravlje i životnu okolinu ukoliko se sa njima ne postupa pažljivo. Elektronski otpad se najčešće odlaže na deponije, uprkos tome što je opasan. Na tim deponijama dolazi do ispuštanja materija u okolinu, što znači da teški metali i druge otrovne supstance iz elektronskog otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu. Sa druge strane, elektronika sadrži i supstance koje su veoma vredne, a neke od njih su i deficitarne (gvožđe, aluminijum, bakar, olovo, nikl, kalaj, zlato, srebro, platina i paladijum). To je razlog više da ne odlažemo ovu vrstu otpada nepropisno, već da težimo reciklaži.

Japanske vlasti recimo, razmatraju mogućnost izrade medalja za Olimpijske igre 2020. godine od plemenitih metala dobijenih iz elektronskog otpada (izvor BBC).

4. Koji procenat zagađenosti vazduha čine izduvni gasovi?

Drumski transport ima udeo od oko 14% u ispuštanju štetnih gasova u atmosferu što nepovoljno utiče na ljudsko zdravlje. Za razliku od vožnje automobilom, šetnja ili vožnja bicikla, emituju 0 gasova u atmosferu.

Ugljen-dioksid (CO2), kao gas stakelne bašte, koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte, naftinih derivata i gasa, najviše utiče na globalno zagrevanje. Svakoga dana se u atmosferu ispusti oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida odnosno 800 tona svake sekunde!

5. Koliko otpadne vode utiču na nivo zagađenja voda?

Najkompleksniji globalni ekološki problem predstavlja zagađenje voda. Ispuštanje bilo koje zagađujuće materije u životnu sredinu znači da ona dospe i do podzemnih voda, reka, jezera i mora. Reke i jezera su pod stalnim uticajem zagađenja otpadnim vodama iz urbanih sredina. Rezerve vode za piće se nalaze u površinskim i podzemnim tokovima, pa njihovo zagađenje dovodi do smanjenja zaliha vode za piće. Poražavajući podatak je da je u Republici Srbiji sadašnji stepen prečišćavanja otpadnih voda zanemarljiv, što takođe znači smanjenje izvorišta vode za piće, kao i opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Više
npni

26. Nov. 2016. Kula poslednji grad koji je očišćen u kampanji „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“

Kula je nakon 20 gradova širom Srbije, koji su očišćeni u kampanji „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“, bila poslednja stanica ekološkog karavana SBB-a. Tokom akcije je zajedno sa građanima i predstavnicima grada očišćeno više lokacije oko igrališta u Ulici Maršala Tita.

U akciji čišćenja učestvovali su Predrag Bajčeta, iz kompanije SBB, kao i Perica Videkanjić, predsednik opštine Kula.

„Ponosni smo što je kampanja naišla na veliki odjek među komšijama i građanima u čak 20 gradova Srbije, jer samo sopstvenim primerom pokazujemo da uvek možemo imati čistiju i zdraviju okolinu. Kula je poslednji grad koji čistimo ove godine, a sve što smo do sada uradili dostupno je i na zvaničnoj FB stranici Ne prljaj. Nemaš izgovor!. Pored akcija za ulepšavanje površina na kojima se ljudi najčešće okupljaju, kompanija SBB, United Group Fondacija i Total TV su donirali 16 parkova u gradovima Srbije, a počeli smo i sa realizacijom dečje predstave „Ko to tamo prlja?“ u 30 vrtića širom zemlje, koje će biti nastavljene i u narednoj godini.“, izjavio je Predrag Bajčeta.

Više
npni2

19. Nov. 2016. KIkinda deo kampanje “Ne prljaj. Nemaš izgovor!”

U Kikindi su tokom akcije zajedno sa građanima i predstavnicima grada očišćene lokacije oko OŠ „Fejes Klara“.

U akciji su učestvovali i Nenad Tešin, iz kompanije SBB, kao i Miroslava Krnić, sekretar za zaštitu životne sredine.

zrenjanin1110

10. Nov. 2016. Očišćeno gradsko šetalište, Karađorđev park i naselje “Ruža Šulman” u Zrenjaninu

U toku kampanje „Ne prljaj. Nemaš izgovor!“, u više od 20 gradova Srbije, mobilni eko tim SBB-a, čistio je lokacije na kojima se ljudi najčešće okupljaju – pešačke zone, parkove, platoe i površine ispred zgrada. Zrenjanin je takođe bio deo ove kampanje koja za cilj ima odgovorno ponašanje prema životnoj sredini.

Čišćenju Zrenjanina prisustvovali su Dragan Kovački iz SBB-a, zaposleni ove kompanije, kao i Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.

“Kao i prošle godine i ove podržavamo i zahvaljujemo se kompaniji SBB na društveno odgovornom ponašanju i sprovođenju ove akcije zajedno sa Gradskom čistoćom. Trudimo se da naš grad bude čist i što lepši i svakako da ovakve aktivnosti tome doprinose. Naš grad ima veliki problem sa divljim deponijama i mi zato velika sredstva izdvajamo za higijenu našeg grada i očuvanje životne sredine. Zato bih još jednom pohvalio ovu akciju koju sprovodi SBB” – Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.

Više