10. Dec. 2016. Krenimo od sebe – svaki put kad uzmemo plastičnu kesu u prodavnici, već smo zagadili okolinu

snezana

Nakon što smo od naše sagovornice Snežane Sremac, magistra hemije, dobili odgovore na većinu pitanja koja se tiču zagađenosti vode, vazduha i tla u Srbiji, pitali smo je i kako bi ona iz ugla stručnjaka rešila pitanje divljih deponija, koja od rešenja su moguća za promenu svesti ljudi o očuvanju životne sredine, ali i koji su noviteti u oblasti zaštite životne sredine koji doprinose njenom očuvanju.

1. Koliko vremena je potrebno da se plastična ili staklena ambalaža razgradi u prirodi?

Da li se ikada zapitamo šta se dešava sa ambalažom kada iskoristimo njen sadržaj? Ona u najvećem broju slučajeva završava kao otpad. Svaki stanovnik dnevno napravi do dva kilograma otpada pa je imperativ njegovo odlaganje, kad god je to moguće, u kontejnere za selekciju otpada. Ili najmanje što možemo, a to je ne da ne bacamo otpad izvan kontejnera.

Neke vrste otpada (PET boce, plastične kese ili limenke) se jako dugo razlažu u prirodi, a moguće je reciklirati ih. Jedna staklena flaša može 100 % da se reciklira dok joj je za razgradnju u prirodi potrebno oko 4000 godina! Najtanja plastična kesa se na zemlji razlaže nekoliko stotina godina, a one deblje i do hiljadu godina.

Reciklažom jedne plastične boce uštedi se energija dovoljna za šestočasovni rad sijalice od 60 W.

Reciklažom se štede sirovine i energija i smanjuje zagađenje vazduha.

2. Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se promenila svest ljudi po pitanju očuvanja životne sredine?

Ekološka svest u našoj zemlji je na poražavajućem niskom nivou. Svaki put kada uzmemo plastičnu kesu u prodavnici, ili „upalimo“ naš automobil, mi zagađujemo životnu sredinu. Formiranje ekološke kulture nije nimalo lak zadatak, a traži se adekvatan način na koji bi se svest o problemima ekologije podigla na viši nivo.

Mislim da je potrebno da svako krene od sebe. Za početak je dovoljno da i najmanji komad smeća bacimo u kantu za đubre ili kontejner, jer otpacima je tamo i mesto. Ukoliko imamo mogućnost selektivnog odlaganja otpada, onda smo sigurno preskočili još deset stepenika u podizanju ekološke svesti. To je ono što mi kao pojedinci možemo da uradimo za našu planetu, tj. za nas i našu decu.

3. Kako biste vi rešili pitanje divljih deponija u Srbiji?

Većina deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline, a zauzima sve veće prirodne površine. Problem divljih deponija je teško rešiv i svakako je potrebno uložiti dosta napora da se ovaj problem smanji. Pogled u kantu za smeće u svojoj kući može biti prvi korak. Koliko je sadržaj naše kante za smeće zaista biorazgradiv, a koliko u njoj ima materija koje mogu da se recikliraju je pitanje koje treba da postavi svako od nas.

Veliki broj divljih deponija nalazi se u nenaseljenim i neosvetljenim delovima, uz vodotokove i kao takve predstavljaju opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ključ za uspešno rešavanje ovog problema je podizanje javne svesti o problemu divljih deponija i njegovim posledicama. Tu su, takođe, programi kontrole ilegalnog odlaganja koji uključuju kombinaciju javnog obrazovanja, učešća građana kroz različite akcije, web portali i slično.

4. Kako smanjiti korišćenje fosilinih goriva u proizvodnji električne energije?

Toplotna i električna energija se najvećim delom dobijaju iz neobnovljivih izvora energije (ugalj, nafta i derivati nafte, prirodni gas). Pored problema sa količinom, ovi izvori energije predstavljaju uzrok globalnog zagrevanja, zbog emisije ugljen-dioksida, sumpornih i azotnih jedinjenja. Sa druge strane obnovljivi izvori energije koji se nalaze u prirodi obnavljaju se. Tu spadaju: energija malih vodotokova, energija vetra, sunčeva energija, geotermalna energija.

Smanjenje korišćenja fosilinih goriva u proizvodnji električne energije zamenom sa obnovljivim izvorima energije je jedan neophodnih koraka kako bismo pomogli našoj planeti.

5. Upoznajte nas sa novitetima u oblasti zaštite životne sredine koji doprinose njenom očuvanju (ukoliko postoje)? 

Generalno gledano noviteti iz ove oblasti se svode na: korisno i efikasno rešavanje smanjivanja već ogromnih količina otpada, smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene baste, tehnološki napredak sistema za prečišćavanje vazduha, voda, zemljišta i razvoj građanske ekološke svesti, menjanje naših navika i usvajanje novih. Kako bih približila napred navedeno navešću nekoliko interesantnih primera:

  • U Francuskoj se skoro sva otpadna voda prečisti pre nego što završi u rekama, a Srbija prečišćava manje od deset procenata zagađene vode. Za izlivanje otpada direktno u reke EU svojim članicama naplaćuje kazne, a novac uzet na ovaj način se vraća u ekološke projekte i pomaže zaštiti prirode. Dokaz za to je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda Čepel u Budimpešti. Pored klasične denitrifikacije i defosforizacije otpadne vode, ovde se vrši dodatno tretiranje radi uklanjanja teških metala i hemikalija koji su najveći problem u otpadnim vodama. Ovako prečišćena voda se ponovo vraća u Dunav i ne ugrožava ekosistem.
  • U Beču se na otpad ne gleda kao na nešto što je neupotrebljivo. Tamo ne postoje deponije. Jedan deo otpada u Beču se reciklira, a drugi deo spaljuje u spalionicama otpada. Od otpada koji se spaljuje dobija se toplotna i električna energija za pojedine delove grada. Jedna od spalionica nalazi se u samom Beču, okružena je zgradama i predstavlja pravu turističku atrakciju, što ukazuje da ne proizvodi negativne efekte po životnu sredinu.
  • Sat za našu planetu je akcija koju svake godine organizuje Svetski fond za prirodu (Earth Hour). Tako je bilo i ove godine, te su 19. marta 2016. godine u 20.30, u domovima, školama i poslovnim zgradama, na znamenitim građevinama i spomenicima širom planete, bila isključena svetla na jedan sat – „Sat za našu planetu“. Ovo je globalna kampanja u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju poruku da je moguće nešto preduzeti po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena i da je pre svega moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i svih nas koji na njoj živimo.
  • Lideri svetske klimatske politike i najveća tržišta automobila sve više propagiraju električnu motorizaciju, pa se automobili s pogonom na struju često reklamiraju kao obećavajući odgovor na klimatske promene, zagađenja vazduha i povećanje energetske bezbednosti. Privlačnost električnih automobila je u tome što će se u potpunosti okrenuti obnovljivim izvorima energije, pa ih sa razlogom nazivaju i “zeleni automobili” i vozila “s nultom emisijom gasova”.
  • U cilju poboljšanja kvaliteta vazduha u pojedinim evropskim gradovima poput Londona postoje određeni delovi grada u kojima je limitiran saobraćaj. Ti delovi gradova su takozvani “Low Emission Zone” i “Ultra Low Emission Zone”.