08. Dec. 2016. Srbija treća u Evropi po zagađenosti vazduha

snezana

Snežana Sremac, magistar hemijskih nauka na odseku za zaštitu životne sredine, Beogradski univerzitet
Pitali smo stručnjake

Ovo je zemlja za nas. Ne mirim se sa činjenicom da uništavamo zemlju koja je naša. Zašto je zagađujemo? Podsetimo se činjenice da jedna staklena flaša može 100 % da se reciklira, dok joj je za razgradnju u prirodi potrebno 4000 godina. Zašto su plastične kese na drveću i dalje naš zaštitni znak? Zašto ne možemo da budemo barem malo više ekološki osvešćeni? Za početak hajde da krene svako od sebe. Ne bacajmo ni najmanji otpadak izvan kante za smeće ili kontejnera, jer otpacima je tamo mesto. Ne prljaj. Nemaš izgovor!

U razgovoru za sajt UG Fondacije, magistar hemije Snežana Sremac, daje odgovore na većinu pitanja koja se tiču iskorišćavanja prirodnih resursa, kao i čovekovog pogubnog uticaja na životnu sredinu.

“U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji sada ugrožavaju kvalitet života.”, kaže Snežana i iznosi zabrinjavajuće podatke o zagađenosti planete, kao i koliko se to odražava na Srbiju i naše okruženje.

1. Koji je procenat zagađenosti vazduha u Srbiji? Koji grad/mesto po statistici je najzagađeniji?

Srbija je podeljena, kada pričamo o zagađenosti vazduha. Najzagađeniji vazduh je u Boru (zbog emisija gasova koji nastaju u topionici). Pored Bora nisu pošteđeni ni Smederevo, Beograd, Pančevo, Valjevo i Užice (naročito u sezoni grejanja i periodima bez vetra i bez padavina). Sa druge strane Novi Sad i Niš mogu da ponesu titulu gradova sa nezagađenim vazduhom. Uopšteno gledano zagađen vazduh truje dve trećine stanovništva Srbije koji živi u gradu. Izvan gradova vazduh je znatno čistiji i tamo dve trećine stanovništva udiše vazduh čiji kvalitet ne treba menjati.

2. Kakav je odnos ukupnog zagađenja u Srbiji i Evropi? Na kom je mestu Srbija po zagađenosti vode/vazduha/zemljišta?

5. jun se obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine. Srbija ga je i ove godine dočekala sa više od tri hiljade divljih deponija, zagađenim rekama i vazduhom. Prema istraživanjima Srbija se nalazi na trećem mestu u Evropi po zagađenosti vazduha, a situacija nije ništa bolja ni kada govorimo o vodama i zemljištu.

3. Koliki je uticaj elektronskog otpada na zagađenost tla i voda u Srbiji?

Termin elektronski otpad podrazumeva odbačene uređaje koji sadrže komponente koje se napajaju električnom energijom. Da bi se elektronski uređaji današnjice napravili potrebno je više od 1000 različitih vrsta materijala. Mnogi od njih su otrovni (rastvarači; PVC; teški metali- olovo, živa, arsen, kadmijum i hrom; plastika i gasovi) i štetni po ljudsko zdravlje i životnu okolinu ukoliko se sa njima ne postupa pažljivo. Elektronski otpad se najčešće odlaže na deponije, uprkos tome što je opasan. Na tim deponijama dolazi do ispuštanja materija u okolinu, što znači da teški metali i druge otrovne supstance iz elektronskog otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu. Sa druge strane, elektronika sadrži i supstance koje su veoma vredne, a neke od njih su i deficitarne (gvožđe, aluminijum, bakar, olovo, nikl, kalaj, zlato, srebro, platina i paladijum). To je razlog više da ne odlažemo ovu vrstu otpada nepropisno, već da težimo reciklaži.

Japanske vlasti recimo, razmatraju mogućnost izrade medalja za Olimpijske igre 2020. godine od plemenitih metala dobijenih iz elektronskog otpada (izvor BBC).

4. Koji procenat zagađenosti vazduha čine izduvni gasovi?

Drumski transport ima udeo od oko 14% u ispuštanju štetnih gasova u atmosferu što nepovoljno utiče na ljudsko zdravlje. Za razliku od vožnje automobilom, šetnja ili vožnja bicikla, emituju 0 gasova u atmosferu.

Ugljen-dioksid (CO2), kao gas stakelne bašte, koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte, naftinih derivata i gasa, najviše utiče na globalno zagrevanje. Svakoga dana se u atmosferu ispusti oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida odnosno 800 tona svake sekunde!

5. Koliko otpadne vode utiču na nivo zagađenja voda?

Najkompleksniji globalni ekološki problem predstavlja zagađenje voda. Ispuštanje bilo koje zagađujuće materije u životnu sredinu znači da ona dospe i do podzemnih voda, reka, jezera i mora. Reke i jezera su pod stalnim uticajem zagađenja otpadnim vodama iz urbanih sredina. Rezerve vode za piće se nalaze u površinskim i podzemnim tokovima, pa njihovo zagađenje dovodi do smanjenja zaliha vode za piće. Poražavajući podatak je da je u Republici Srbiji sadašnji stepen prečišćavanja otpadnih voda zanemarljiv, što takođe znači smanjenje izvorišta vode za piće, kao i opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu.